radio krajisnik, radio krajiske muzike, radio narodne muzike, krajina, snaga krajine, snaga naroda, licka kapa, dalmacija, kordun, banija, radio stanica, internat radio stanica

Бањалучани: Уз „орлове“ свуда, идемо и у Беч!

На утакмицу Аустрија – Србија, која се игра сутра увече, кренули и навијачи из Републике Српске. Носе и тробојку дугачку чак 27 метара, која ће се вијорити на трибинама стадиона

С вером у Бога идемо у Беч, да наша Србија овери визу за Мундијал у Русији. Бићемо свим срцем и гласом уз нашу фудбалску репрезентацију против Аустрије. Носимо и највећу српску заставу, од чак 27 метара, која ће се сутра увече вијорити на трибинама у Бечу. Желимо да наши „орлови“ виде да су Бањалука и Република Српска уз њих и да нам много значе.

Овако за „Новости“ започиње причу група момака из Бањалуке, која ће данас отпутовати у Беч да бодри изабранике Славољуба Муслина. Злаја, Боки, Рашо, Сандро, Скенда, Буђави и Буцо у даху причају о очекивањима, али и љубави према репрезентацији Србије.

– Овај пут се организовало нас 16, али да је било још карата ишло би нас и више. Улазнице смо набавили преко наших људи у Улму, Београду и Салцбургу. Имамо на десетине позива Срба, који такође сутра стижу у Беч из целе Европе, да се видимо пре утакмице – прича Злаја, „капитен“ навијачке екипе из Бањалуке.

Како каже, нема утакмице репрезентације Србије на коју нису ишли када се играло у Београду, а када је било могућности ишли су и на гостовања.

– После Беча, следеће гостовање је Русија. Такав је договор. У Београду смо пратили и рукометаше, кошаркаше, ватерполисте, а сашили смо српску тробојку од 27 метара и са поносом је носимо на све утакмице дуже од деценије. Красе је четири слова „С“, двоглави орао и натпис РС и Бањалука. Када улазимо на „Маракану“ и постављамо заставу, скандира нам цео стадион. Много нам значи подршка браће са оне стране Дрине – прича Злаја.

Бојан Милашиновић, текстописац, каже да за њих нема поделе на навијаче Звезде и Партизана када игра Србија.

– На утакмице смо ишли и када су многи окретали леђа фудбалској репрезентацији. Када није ишло, и када се испадало врло брзо у квалификацијама због лоших резултата – прича Бојан.

Ова група Бањалучана је позната и по хуманитарном раду, јер су више десетина пута носили помоћ Србима на Косову и Метохију. На то су, кажу, посебно поносни.

ЦАРИНИК: „ОВО ЈЕ ШВЕРЦ СВИЛЕ“

– КАДА смо направили џиновску заставу и кренули за Београд на утакмицу фудбалске репрезентације са Литванијом, на граници са Хрватском цариник нас пита шта носимо. Ја кажем заставу. Он нам рече да се паркирамо са стране и затражи да је покажемо. Отворим гепек, а кад је цариник видео заставу од 27 метара рече: „Људи, па ово није застава, ово је шверц свиле“. Ипак су нас пустили да идемо преко Хрватске. На излазу из Хрватске, цариник, коме је већ јављено да носимо заставу, само нам рече: „Сретно момци. Ја сам наш из Вуковара“ – уз осмех се присећа Злаја.